Прослава Светог Саве

Свети Сава је наш највећи просветитељ, који је утемељио школу, развијао образовање, радио на помирењу и неговао толеранцију и мишљење других. Наш народ га вековима слави и диви се његовој личности и непролазном делу. О делу Саве Немањића српски народ се препознаје у својој држави, у свом језику, у својим знаковима и у својој правди.

У школи се увек 27. јануара одржава приредба у част овог великог српског просветитеља.

Речју и музиком подсећамо се онога чиме је Светосавље просветљивало народ у области породичног живота као темеља од кога све почиње и на коме се све надограђује.

Актив наставника српског језика

Прослава Савиндана 2018. године

Уводна реч директора

(Програм поводом Савиндана у холу)

Школска слава, празник ђака и наставника, традиционално је прослављенa 27. јануара 2018. године у нашој школи.
У програму је истакнуто све оно што је као светиња поштовано код наших предака: вера, породица, наука, закони и јавна реч.

Уз свечани програм који су припремили ученици, учитељи и наставници обављено је и резање славског колача уз присуство свештеника парохије. Програму је присуствовао начелник школске управе, директори неких школа као и велики број родитеља и радника школе који су у пензији.

Иначе обележавање Савиндана у нашој школи почиње много раније и у то су укључена сва одељења.

Осим подсећања на значај Светог Саве у српској историји традиционално се организује и квиз знања Немањићи у коме ученици показују знање о српској историји.

Последњих година организујемо и одељенску прославу Светог Саве. По два одељења у свакој учионици су организовали пригодан програм и подсетили се лика и дела Светог Саве и наслеђа које нам је оставио.

Изабрани текстови посвећени Светом Сави из Вуковца

Тренутак испирације

Свети Сава својим духом и даље са нама

„Ја, Свети Сава, својим духом сам са вама“

Радост давања и помагања

Наш живот је једна игра и треба га претворити у радост, за добробит човека и његову садашњост, претворити га у добро, за будућност и памћење. Живимо окружени родитељима, који су брижни, пуни љубави, замисли и жеља за стварањем лепих дана нашег одрастања; рођацима који такође брину; комшијама које волимо и који нас воле, и једни другима смо први када нам је помоћ потребна; пријатељима који су ту за смех и сузе; друговима са којима одрастамо у школи, на путу до куће, на рођенданима, славама, приредбама, уз учење, заљубљивање, певање, рецитовање. Зато треба несебично помагати свакоме од њих и радовати се због пружене помоћи, било да је то дело или реч. А у животу, и када не тражимо, увек се враћа оно што ми другима дајемо. Некада је за „дати“ и „помоћи“ потребна само реч, некада то значи уложити за другог пуно времена и труда, али се то обнавља и враћа више него што се да. Радост и срећа која се ствара у нама, кад помогнемо, вреде и значе више него читави дани и месеци и ти тренуци остају у нама заувек, као сјај који ништа не може замрачити. Свети Сава је био велики по томе што је радост, топлина, давање и помагање, обасјала његово срце, што је чисте душе уселио у себе само врлине, које је као дар, несебично преносио и давао другима. У свему је делио судбину свога српског народа. Када се народ радовао, и он се радовао, када је народ страдао, и он је страдао. Савине спаљене мошти и његов гроб постали су светионик васионе, из њих је израстао величанствени храм на Врачару, ново, тајанствено обликовано тело Светог Саве које сија и потврђује да се из гроба рађа нови живот. Спаљивањем моштију Светог Саве мислили су да ће уништити и њега и његов спомен у народу. Нису знали да давање и помагање ствара радост, моћ и снагу која се не може уништити и која остаје за будућност и за памћење.

Исидора Андрић